>@EIB
©EIB
  • Investicijom EIB u ovaj Projekat od zajedničkog interesa unapređuju se sigurnost i diversifikacija ponude energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, uključujući regionalnu integraciju na tržište energije EU
  • Zajam EIB dopunjuje 49,5 miliona evra bespovratnih sredstava u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije

Evropska investiciona banka (EIB) finansiraće izgradnju srpske deonice 171 km dugog interkonektora za prirodni gas između Srbije i Bugarske. Zajam u iznosu od 25 miliona evra od EIB, banke Evropske unije, omogućiće diversifikaciju snabdevanja energijom u Srbiji i ojačati energetske mreže u jugoistočnoj Evropi. On će takođe podržati bržu integraciju regiona na tržište energije EU, unaprediti konkurenciju i, konačno, privući više investicija. Zajam EIB predstavlja dopunu bespovratnim sredstvima Evropske unije u iznosu od 49,5 miliona evra (u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć – IPA II) za ovaj projekat koji je četvrti na listi PZI (Projekata od zajedničkog interesa).

„Evropska investiciona banka podržava energetsku tranziciju u Srbiji i širom sveta. U okviru Kreditne politike EIB u sektoru energetike dogovorene 2019. godine, obavezali smo se da podržimo nekoliko odabranih projekata u vezi sa gasom koji su već u postupku procene, pre nego što, od kraja 2021. godine, pređemo na finansiranje isključivo održive energije.  Iz tog razloga, EIB sa zadovoljstvom obezbeđuje 25 miliona evra kao podršku izgradnji srpske strane ovog interkonektora, projekta koji je prioritetan za Evropsku uniju i Inicijativu gasnog povezivanja centralne i jugoistočne Evrope (CESEC, doprinoseći snažnoj, prosperitetnoj Srbiji u razvoju, što je zajednički cilj Tima Evropa. Ovom investicijom potvrđujemo značaj pružanja podrške energetskoj tranziciji Srbije i celog regiona”, rekla je Liljana Pavlova, potpredsednica Evropske investicione banke odgovorna za kreditne poslove u Srbiji.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović izjavila je: Potpisivanjem ugovora o zajmu sa EIB, zajedno sa ranije odobrenim bespovratnim sredstvima EU, praktično se finalizuje finansijski okvir za izgradnju gasne interkonekcije Srbija–Bugarska. Nakon diversifikacije gasnih puteva, Srbija ima za cilj da ostvari i diversifikaciju isporučilaca. Gasovod Niš–Dimitrovgrad, čija izgradnja treba da počne ove godine kako bi gasovod do 2023. godine mogao biti stavljen u funkciju, omogućiće Srbiji snabdevanje prirodnim gasom od drugih isporučilaca, od TPG terminala u Grčkoj i iz trans-jadranskog i trans-azerbejdžanskog gasovoda koji su deo Južnog gasnog koridora, a možda i iz istočno-mediteranskog gasovoda, sa gasom iz polja Levijatan, tj. Kipra i Izraela. Izgradnja gasovoda Niš–Dimitrovgrad znatno će povećati energetsku sigurnost, ne samo Srbije, već i celog regiona.”

Ministar finansija Srbije, Siniša Mali, rekao je: “Za Srbiju su od izuzetnog značaja ulaganja u infrastrukturu, naročito ulaganja u energetski sektor koja doprinose sigurnosti snabdevanja gasom i diversifikaciji pravaca i snabdevača gasom. Gasni interkonektor Srbija – Bugarska je u tom smislu naročito važan, i zato smo zahvalni Evropskoj investicionoj banci, zahvaljujući kojoj smo danas završili finansijsku konstrukciju za taj projekat. Ovakvi projekti uvek doprinose i našem većem privrednom rastu, što je pogotovo važno danas u uslovima pandemije korona virusa. Zato je Srbija izdvojila ogroman novac u budžetu za javne investicije, koje su po prvi put na nivou od čak 7,2% BDP-a.”

Sem Fabrici, ambasador EU i šef delegacije EU u Srbiji, istakao je: “Ovo je veliki korak napred ka realizaciji projekata visokog prioriteta, koji ima nekoliko dalekosežnih ciljeva:  povećanje diversifikacije i bezbednosti energetskog snabdevanja u Srbiji, jačanje regionalne saradnje koja doprinosi dobro izbalansiranom društveno-ekonomskog razvoju, progresu ka zelenoj tranziciji i zdravijoj životnoj sredini. Pozdravljam ovaj projekat koji je deo šire strategije Srbije ka daljoj liberalizaciji gasnog sektora, što predstavlja važnu obavezu ka daljem napretku Srbije u pravcu pregovora za pristupanju Evropskoj uniji.”

EIB je do sada u sektor energetike na Zapadnom Balkanu investirala više od 672 miliona evra. U kombinaciji sa fondovima EU, banka EU pruža snažnu i dugoročnu finansijsku podršku zemljama u regionu i olakšava prelazak na energetski efikasnije i raznovrsnije resurse. Ovaj projekat doprinosi smanjenju zavisnosti od jednog isporučioca i stvara konkurentnije tržište energije. Projekat je, tokom pripremne faze, imao tehničku podršku JASPERS-a, što je uključivalo preispitivanje prijave za bespovratna sredstva EU.

Osnovne informacije

O EIB u Srbiji:

EIB aktivno deluje u Srbiji od 1977. godine. Od 2011. godine obezbeđujemo finansijska sredstva za ključne infrastrukturne projekte, kao i za mala i srednja preduzeća (MSP), industriju, usluge i lokalne samouprave. Do sada je finansirano 88 projekata i preko 6,1 milijardi evra investirano u MSP, saobraćaj, obrazovanje, zdravstvo i komunalnu infrastrukturu. 

O EIB na Balkanu:

EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Banka je, od 2009. godine, za projekte u regionu, ukupno obezbedila gotovo 8,6 milijardi evra. Pored kontinuirane podrške rekonstrukciji i unapređenju javne infrastrukture, EIB se od 2010. godine proširila na mnogo novih oblasti, kao što su zdravstvo, istraživanje i razvoj, obrazovanje i MSP.

O Timu Evropa i odgovoru na COVID-19 na Zapadnom Balkanu:

U okviru strategije #TeamEurope, globalnog odgovora EIB na COVID-19, Grupacija EIB je brzo mobilisala 5,2 milijarde evra izvan EU, ubrzavši finansiranje i ciljnu tehničku pomoć. Za zemlje Zapadnog Balkana, EIB je pripremila paket direktne podrške u iznosu od 1,7 milijardi evra, prvenstveno za MSP i sektor zdravstva. Ukupan paket finansijske podrške EU Zapadnom Balkanu iznosi više od 3,3 milijarde evra.