Velika ulaganja u modernizaciju železničke pruge Beograd–Niš podstiču regionalnu povezanost, trgovinu, rast i EU integraciju

Uskoro bi se mogao ostvariti dugogodišnji san o nesmetanom saobraćanju vozova kroz Zapadni Balkan. Finansijski paket EU vredan 2,2 milijarde evra za železničku deonicu Beograd–Niš na Koridoru X u Srbiji dokazuje da je region na dobrom putu.

Zahvaljujući tim sredstvima, putovanje vozom između tih dvaju srpskih gradova trajaće manje od dva sata, brzinom do 200 km/h. Trenutno to putovanje traje najmanje šest sati vozom, odnosno oko tri sata automobilom.

„Kada je pruga izgrađena, 1884. godine, putovalo se osam sati, a sada se putuje šest i po”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na promociji EU finansiranja u Beogradu, 28. februara. „Ništa se nije promenilo 130 godina. Sada menjamo Srbiju, uz pomoć Evropske unije.”



Najveća donacija EU za projekat u Srbiji

Istom prilikom, Evropska investiciona banka i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije potvrdili su prvu tranšu bespovratnih sredstava u iznosu od 82,8 miliona evra, potpisivanjem ugovora u vozu od Beograda ka Nišu, u prisustvu zvaničnika srpske vlade, Evropske unije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Evropska unija će obezbediti do 598 miliona evra bespovratnih sredstava, što će biti do sada najveća donacija EU za jedan projekat u Srbiji. Paket obuhvata i zajam EIB u iznosu od 1,1 milijardi evra, kao i 550 miliona evra zajma od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

„Izabrali smo ovaj projekat jer on može da promeni realnost na terenu, za građane Srbije, za građane južne Srbije, a samim tim i za ceo region”, rekao je Oliver Varhelji, evropski komesar za pregovore o proširenju. „Zato što ovaj voz treba da donese rast i radna mesta, ovaj voz treba da donese investicije u područja u kojima su one najpotrebnije – na jug Srbije. Ali treba da donese i novu Srbiju i novi region”, dodao je Varhelji.

Održiva podrška lokalnim partnerima i zelenim projektima

Nakon završetka, očekuje se da će pogodnosti nove pruge koristiti više od 2,3 miliona putnika godišnje i da će se njome prevoziti 9,4 miliona tona tereta, doprinoseći otvaranju novih preduzeća i novih mogućnosti zapošljavanja.

EIB Global, ogranak banke EU za aktivnosti izvan EU, odobrio je 1,1 milijardu evra za ovu investiciju velikih razmera kojom se revitalizuje ključna veza između Evropske unije i Zapadnog Balkana i centralna Evropa povezuje sa Solunom u Grčkoj i Sofijom u Bugarskoj. Ona je deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za Zapadni Balkan, vrednog 30 milijardi evra, koji ima za cilj da mobiliše investicije u saobraćaj, energetiku, kao i zelenu i digitalnu tranziciju, da bi pokrenuo održiv rast i otvaranje novih radnih mesta, ekvivalentne jednoj trećini BDP regiona. 

„Evropska investiciona banka se obavezala da obezbedi podršku koja je održiva za životnu sredinu i za finansije naših partnera”, rekla je Liljana Pavlova, potpredsednica EIB zadužena za Zapadni Balkan.

„Zato je ovo partnerstvo za modernizaciju železničkog Koridora X suštinski važno za EIB Global”, dodala je Pavlova. „Zahvaljujući kombinovanju naših sredstava, bespovratnih sredstava i tehničke pomoći iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kao i Instrumenta Evropske unije za pretpristupnu pomoć, uspeli smo da brže pokrenemo ovaj projekat i da obezbedimo najkonkurentniju ponudu za finansiranje.”

Kao jedan od najvećih finansijera sektora saobraćaja u regionu, Evropska investiciona banka je do sada u železnički sektor investirala preko 1,2 milijarde evra, podržavajući ekonomsku saradnju i povezivanje.

Bezbedniji, zeleniji i efikasniji vidovi putovanja u Srbiji

Obnova železničke pruge Beograd–Niš poboljšaće povezanost sa drugim evropskim železničkim mrežama. To će omogućiti brži transport robe i znatno skratiti vreme dnevne migracije. S obzirom na to da je železnica čist vid transporta, modernizacija železničkog sistema doprinosi i čistijoj životnoj sredini.

„Modernizacija železničke infrastrukture i podizanje nivoa bezbednosti železničkog saobraćaja jedan je od naših prioriteta na Zapadnom Balkanu i ključni faktor omogućavanja privrednog razvoja regiona”, rekao je Mateo Kolanđeli, direktor EBRD za Zapadni Balkan. „Već smo dugo posvećeni železničkom sektoru Srbije i drago nam je što na ovom projektu od izuzetnog značaja sarađujemo sa Evropskom unijom i EIB.”

Projekti u sektoru saobraćaja koje finansira EU u Srbiji usmereni su na unapređenje povezanosti, a time i na podsticanje ekonomske integracije – Srbije u region i regiona u EU. Oni doprinose reformi železnice i uvođenju modernog, ekonomičnog održavanja železničke infrastrukture.