- Znatna podrška politike tokom pandemije pomogla je da se spreče masovni stečaji na Zapadnom Balkanu, gde je samo 3% preduzeća podnelo zahtev za stečaj ili trajno prestalo sa radom.
- Trgovina sa razvijenim zemljama, informacije i znanje stečeno kroz globalne lance vrednosti, kao i pristup stranoj tehnologiji pomogli su da se podstaknu inovacije i konkurentnost u regionu.
- Prelazak na privredu sa nultom neto emisijom predstavlja znatne rizike za Zapadni Balkan, dok preduzeća nemaju podsticaje za ekologizaciju svojih poslovnih modela.
- Nedostatak pristupa finansijskim sredstvima nastavlja da ograničava rast MSP u regionu. Finansiranje mladih inovativnih preduzeća i novoosnovanih preduzeća naročito je otežano nedostatkom kreditne istorije i oslanjanjem na nematerijalnu imovinu koju je teško obezbediti.
Ruska invazija na Ukrajinu i njena ekonomska kriza dogodili su se upravo u vreme kada se Zapadni Balkan oporavljao od šoka izazvanog kovidom-19. Današnja prezentacija „Poslovna otpornost na Zapadnom Balkanu u vremenima ponovljenih šokova” koju je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, predstavila na sastanku Strateškog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan u Rimu, ispituje kako su preduzeća u regionu prebrodila oštar pad izazvan pandemijom i koliko su pripremljena za suočavanje sa budućim izazovima. Rezultati su izvedeni iz izveštaja pod nazivom Poslovna otpornost u pandemiji i šire, koji su nedavno inicirali i zajednički objavili EIB, EBRD i MMF, a koji obuhvata širi region Istočne Evrope i Centralne Azije.
Kompletan izveštaj možete pročitati ovde.
Onlajn sažetak možete pročitati ovde.
„Rat u Ukrajini ponovo stavlja na probu otpornost privreda Zapadnog Balkana dok se one oporavljaju od pandemije,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Novi rizici i povećana neizvesnost vrše pritisak na prekogranične tokove i trgovinu. To je relevantno jer naša analiza pokazuje da su otpornost i inovacije preduzeća povezane sa njihovim učešćem u globalnim lancima vrednosti i trgovini. U fazi potencijalnih trendova deglobalizacije, Zapadni Balkan treba da nadogradi svoju konkurentsku prednost koja se ogleda u čvrstim vezama sa EU i da je dodatno učvrsti, kao odskočnu dasku za brži razvoj.”
Zapadni Balkan – uticaj kovida-19
Preduzeća su do sada prošla kroz pandemiju bolje nego što se u početku strahovalo. Izgubila su 29% prometa i otpustila 9% svoje radne snage, pri čemu je pandemija posebno teško pogodila usluge sa intenzivnim kontaktima i mala i srednja preduzeća. Pa ipak, ogromna podrška politike pomogla je da se spreče masovni stečaji, tako da je samo 3% preduzeća u regionu podnelo zahtev za stečaj ili trajno prestalo sa radom.
Izveštaj pokazuje da su se preduzeća koja su bila uključena u globalne lance vrednosti, ona koja su bila inovativnija u prošlosti, ona koja su bila digitalizovanija i ona sa kvalitetnijim upravljanjem bolje prilagodila tokom pandemije. Proširila su svoje onlajn prisustvo, prešla na rad na daljinu, prilagodila proizvodnju ili efikasnije iskoristila dostupnu podršku politike.
Državni programi su igrali stabilizujuću ulogu, ublažavanjem stresa ranjivih preduzeća, kao što su manja preduzeća, samostalne firme i one koje nemaju mogućnost dozvoljenog prekoračenja po računu.
Otvorenost za trgovinu na Zapadnom Balkanu pokreće otpornost, inovacije i konkurentnost
Udeo inovatora, % preduzeća po trgovinskim profilima
Izvor: Proračun EIB na osnovu Istraživanja preduzeća EIB-EBRD-SB 2019.
Izveštaj pokazuje da privrede Zapadnog Balkana generalno ulažu više u inovacije nego uporedive privrede, iako se taj proces vodi prilagođavanjem novih tehnologija koje su razvijene na drugim mestima. Otvaranje globalne privrede bilo je ključno za omogućavanje tim zemljama da unaprede svoje komparativne prednosti i povećaju svoju konkurentnost. Struktura industrije regiona koji su više integrisani u globalne lance vrednosti pokazuje jasnu usredsređenost na proizvode sa većom dodatom vrednošću, dok oni koji su manje integrisani uglavnom trguju industrijskim proizvodima sa nižom dodatom vrednošću ili sirovinama.
Dokazi iz izveštaja ukazuju da trgovinska integracija sa razvijenim zemljama, naročito sa Evropskom unijom, pristup informacijama i znanju kroz učešće u globalnim lancima vrednosti, strana licencirana tehnologija i moderne prakse upravljanja spadaju u najvažnije elemente za podsticanje inovacija na Zapadnom Balkanu.
Finansijske neusklađenosti
Finansijski sistemi na Zapadnom Balkanu do sada su se dobro držali. Preduzeća se i dalje u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite kao izvore eksternog finansiranja. Tržišta kapitala su nedovoljno razvijena, a dostupnost preduzetničkog kapitala, privatnog kapitala i lizinga je veoma ograničena. Udeo kreditno sputanih preduzeća na Zapadnom Balkanu znatno je veći kod malih preduzeća, u poređenju sa velikim (16% u odnosu na 7%). Ta kreditna ograničenja rezultat su nedovoljne transparentnosti na strani MSP, kao i ograničenog kapaciteta posrednika u pogledu procene rizika. U budućnosti, stanje nasleđeno zbog pandemije kovida-19 i uticaj invazije Rusije na Ukrajinu verovatno će dodatno sprečavati stabilan pristup finansijskim sredstvima. S vremenom će se više kamatne stope pretvoriti u oštrije uslove finansiranja, sa još većom neusklađenošću između tražnje i ponude za kreditima kod MSP. To bi mogao biti problem, jer je pristup finansiranju, uključujući dozvoljeno prekoračenje po računu, bio izvor otpornosti preduzeća tokom pandemije.
Izvor: Proračun EIB na osnovu Istraživanja preduzeća EIB-EBRD-SB 2019. Pod malim preduzećima podrazumevaju se ona koja imaju manje od 20 zaposlenih, srednja preduzeća imaju 20–99 zaposlenih, a velika preduzeća su ona sa 100 ili više zaposlenih.
Zelena privreda
Region polako prelazi sa zavisnosti od uglja i nafte na nuklearnu energiju i energiju iz obnovljivih izvora, jačajući svoju energetsku sigurnost. Međutim, do 2018. godine region se u velikoj meri oslanjao na fosilna goriva pomoću kojih je proizvodio tri četvrtine svoje električne energije. Nekoliko zemalja i dalje daje velike subvencije da bi potrošačima obezbedile nižu cenu gasa i drugih fosilnih goriva, na taj način usporavajući motivaciju da se smanje emisije.
MSP na Zapadnom Balkanu po pravilu nemaju dovoljno podsticaja za ekologizaciju svojih poslovnih modela. Fizički klimatski rizik već utiče na MSP na Zapadnom Balkanu, tako da je 10% ispitanika u Istraživanju preduzeća prijavilo gubitke usled ekstremnih vremenskih pojava tokom tri godine pre intervjua. Pa ipak, studija je dokumentovala ograničenu svest MSP o pitanjima u oblasti životne sredine, jer samo 21% svih MSP investira u energetsku efikasnost, a među preduzećima koja ne uvode nikakve klimatske mere, 59% smatra da takva investicija nije prioritet. Preciznije, izveštaj pokazuje da klimatske investicije zavise i od upravljačkih sposobnosti i od pristupa finansiranju. Delotvorna intervencija rešiće i ograničenja u finansiranju i uska grla u upravljačkoj svesti i upravljačkim sposobnostima.
O izveštaju
Poslovna otpornost u pandemiji i šire: Prilagođavanje, inovacije, finansiranje i klimatsko delovanje od Istočne Evrope do Centralne Azije zajedničko je izdanje Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sa prilozima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Podaci u ovom izveštaju su prikupljeni i analizirani pre ruske oružane invazije na Ukrajinu.
U izveštaju je korišćen jedinstven skup podataka na nivou preduzeća, najnoviji talas istraživanja preduzeća koje su sprovele EBRD, EIB i Grupa Svetske banke (Istraživanje preduzeća 2019), kojim su, u periodu od 2018. do 2020. godine, prikupljeni podaci o više od 28.000 registrovanih preduzeća. Istraživanje je sprovedeno neposredno pre izbijanja pandemije, pružajući strukturni snimak preduzeća u regionu. U izveštaju je korišćen i prvi krug naknadnih istraživanja preduzeća u vezi sa kovidom-19, kojim je ispitano više od 16.000 preduzeća. Svetska banka je koristila naknadni izveštaj da istraži kako su se preduzeća prilagodila krizi.