- Preduzeća u EU manje su sklona inoviranju ili usvajanju novih tehnologija nego njihovi pandani u SAD.
- Obim investicija u Evropi nije dovoljan za dostizanje ciljeva nulte neto emisije.
- Proizvodne investicije u Evropi su za 2% BDP manje nego u Sjedinjenim Američkim Državama (i to već duže od decenije).
- Neizvesnost, nedostatak stručne radne snage i troškovi energije ometaju investicije preduzeća.
Evropa mora znatno povećati izdatke za proizvodne investicije ako želi da drži korak sa svetskom konkurencijom i ostvari ciljeve nulte neto emisije, navodi se u danas objavljenom Izveštaju EIB o investicijama za 2022–2023. godinu. Raskorak u proizvodnim investicijama između Evropske unije i Sjedinjenih Država iznosi skoro 2% BDP, a to zaostajanje traje više od deset godina. Izveštaj EIB o investicijama – godišnja publikacija zasnovana na Istraživanju EIB o investicijama u kojem učestvuje oko 12.500 preduzeća širom Evrope – pokazuje da je udeo preduzeća koja se bave inovacijama prošle godine opao u poređenju sa 2021. Preduzeća su kao glavne faktore koji ograničavaju investicije navela neizvesnost, nedostatak stručne radne snage i visoke troškove energije.
„Budućnost Evrope zavisi od naše sposobnosti da se transformišemo i prihvatimo digitalnu i zelenu tranziciju To iziskuje odlučno investiranje, kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Međutim, ispostavlja se da je neizvesnost, izazvana nepredvidivim političkim i tržišnim uslovima, prepreka donošenju investicionih odluka”, rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, uoči objavljivanja izveštaja, na otvaranju Foruma EIB u Luksemburgu. „Priliku za zelenu tranziciju ne smemo propustiti. Evropa može iskoristiti svoj vodeći položaj kada je reč o inovacijama u mnogim zelenim tehnologijama i trebalo bi da još više koristi potencijal jedinstvenog tržišta EU, smanjujući administrativne prepreke za investicije i rešavajući probleme sa nedostatkom određenih struka.”
Podaci iz Istraživanja EIB o investicijama pokazuju da su preduzeća u EU manje sklona inoviranju ili usvajanju novih tehnologija nego američka. Taj raskorak traje već dugo, a naročito je pogoršan pandemijom, kada se pokazalo da su preduzeća u Evropi manje sklona transformisanju nego ona u SAD. Nedovoljno investiranje u inovacije, kao i u mašine i opremu, moglo bi da ugrozi konkurentsku sposobnost Evrope na dugi rok.
Zelene investicije preduzeća napredovale su u 2022. godini, nakon pada tokom pandemije. Međutim, projekcije investicija preduzeća radi hvatanja u koštac sa promenom klime su raznolike su, a umanjuju ih administrativne prepreke i neizvesnost. Analiza EIB o pokretačima zelenih investicija preduzeća ukazuje na to da ta neizvesnost može u izvesnoj meri prevagnuti nad podsticajima koje stvaraju više cene energije.
Mada Evropa zaostaje za Sjedinjenim Državama u pogledu digitalnih inovacija, inovacije u zelene tehnologije su oblast u kojoj je Evropska unija i dalje lider. Kada je reč o patentiranju zelenih tehnologija, Evropa je najjača u oblasti saobraćaja, pametnih mreža i energije vetra. Ipak, njena trenutna prednost može biti ugrožena.
Globalna konkurencija u vezi sa zelenim tehnologijama se zaoštrava, naročito nakon donošenja američkog Zakona o smanjenju inflacije i sa sve većom pažnjom koju Kina posvećuje ovoj oblasti. Pošto je Evropa do sada bila lider kada je reč o zelenim inovacijama, morala bi da nastavi da taj položaj učvršćuje korišćenjem mogućnosti koje pruža njeno jedinstveno tržište. Za to su potrebni jasni okviri politike, jednaki uslovi učešća za sve u Evropi, ulaganje u veštine, kao i svesni napori da se izvuče maksimum iz komplementarnosti investicionih aktivnosti u javnom i privatnom sektoru.
Veštine su ključne za digitalnu i zelenu tranziciju. Među opštinama koje je anketirala EIB, 69% je izjavilo da im nedostaju veštine za procenu životne sredine i klime, koje su potrebne za dalji razvoj zelenih investicija. Uprkos političkoj podršci, ugrožena je i regionalna kohezija, jer su manje razvijeni regioni Istočne Evrope relativno izloženiji kombinaciji stresogenih faktora. Rešavanje pitanja lokalnih sposobnosti, fiskalnih ograničenja i regulatornih prepreka biće od odlučujućeg značaja, naročito za uspešnu realizaciju inicijative „Oporavak i otpornost”.
Vlade moraju sačuvati i ojačati podsticaje za zelenije, integrisanije jedinstveno tržište, koje je dobro zaštićeno od poremećaja, uz istovremeno donošenje politika kojima se smanjuje neizvesnost i preduzećima omogućuje da investiraju.
O Izveštaju EIB o investicijama
Izveštaj EIB o investicijama jedan je od najvažnijih godišnjih izveštaja Evropske investicione banke. Predviđen da služi kao instrument za praćenje, on pruža sveobuhvatan pregled kretanja i pokretača investicija i njihovog finansiranja u Evropskoj uniji. Izveštaj kombinuje interne analize EIB sa rezultatima saradnje sa vodećim stručnjacima kako bi se objasnili ključni tržišni trendovi i pružio detaljniji uvid u određene teme od posebnog značaja. Izdanje za 2022–2023. godinu ukazuje na otpornost privrede EU na višestruke šokove i njenu sposobnost da se obnovi, čime ispunjava očekivanja u pogledu produktivnosti javnih i privatnih investicija. Ono uključuje najnovije rezultate iz godišnjeg istraživanja EIB o investicijama, koje obuhvata odgovore oko 12.500 preduzeća širom Evrope na širok spektar pitanja o investicijama preduzeća i njihovom finansiranju, kao i anketu opština u EU.