Spas za vodne puteve Srbije

Dunav, Sava i Tisa, reke koje teku kroz Srbiju, daju joj prirodnu prednost u vodnom saobraćaju. Zemlja ima gustu mrežu vodnih puteva dugu skoro 1000 kilometara, ali ona trpi posledice višedecenijskog nedovoljnog ulaganja.

„Srbija se nalazi na raskršću rečnih koridora koji povezuju zapadnu i srednju Evropu sa ostatkom sveta”, kaže Aleksandar Banjac, pomoćnik ministra saobraćaja Srbije.

Dunav povezuje Srbiju sa glavnim evropskim lukama i tržištima. Ova reka je deo transportne mreže Evropske unije nazvane Koridor VII.

Taj koridor povezuje Jadransko i Crno more, prolazeći kroz Italiju, Albaniju, Severnu Makedoniju i Bugarsku. Deo je šireg evropskog projekta za unapređenje drumskih, železničkih i plovnih veza širom kontinenta.

Srbija udvostručava svoje napore za jačanje vodnog saobraćaja. EIB Global, razvojni ogranak Evropske investicione banke, podržao je ovaj proces investirajući 131 milion evra u saniranje njenih vodnih puteva putem dva odvojena zajma 2018. i 2023. godine.

Pored toga, iz Instrumenta Evropske unije za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facility – CEF) dodeljena su bespovratna sredstva u iznosu od 11,4 miliona evra i tehnička pomoć za planove sanacije. I savetodavni stručnjaci EIB imali su ključnu ulogu, preko programa JASPERS, pružajući smernice srpskim organima nadležnim za saobraćaj prilikom korišćenja bespovratnih sredstava EU.

Uz sufinansiranje Evropske komisije, program JASPERS (Zajednička pomoć za podršku projektima u evropskim regionima) savetuje o strategijama i projektima koji doprinose zelenijoj, povezanijoj i inovativnijoj Evropi.

„Cilj nam je da sektor vodnih puteva postane konkurentniji, operativniji i održiv”, kaže Damjan Sorel, šef regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan. „Usmeravajući više tereta na rečni transport smanjujemo uticaj prevoza robe na životnu sredinu. Bezbednija i efikasnija plovidba je zajednički cilj širom Evrope, a Srbija igra važnu ulogu u realizaciji tih napora.”

Godišnje kroz luke i ostala pretovarna mesta u Srbiji prođe oko 16 miliona tona tereta. „Nastojimo da se ovaj broj povećava iz godine u godinu”, kaže Banjac. „Modernizujemo funkcionisanje prevodnica, unapređujemo lučku infrastrukturu i uvodimo napredne sisteme za praćenje i kontrolu vodnog saobraćaja.”

Korišćenjem finansijskih sredstava i savetodavne pomoći EIB, kao i bespovratnih sredstava Evropske komisije, obe brodske prevodnice u Đerdapskoj klisuri, poznatoj kao Gvozdena kapija, renovirane su, a radovi su završeni 2024. godine.

Izgrađene su pre više od 50 godina da bi se savladala visinska razlika na reci, koja se kreće između 21 i 34 metra, u zavisnosti od toka Dunava.

Rekonstrukcija je odavno bila potrebna kako bi se poboljšao transport na ovom vitalnom delu Dunava u istočnoj Srbiji, blizu granice sa Rumunijom.

„Brane na rekama predstavljaju prepreku plovidbi jer se nivoi vode uzvodno i nizvodno od brane razlikuju”, kaže Vladimir Jovičić, generalni direktor Goša Montaže, preduzeća zaduženog za projekat rekonstrukcije.

Prevodnicama se brodovi prevode sa jednog nivoa vode kod brane na drugi korišćenjem vodene komore. Kada brod uđe u komoru, ona se puni vodom ili se voda ispušta da bi se brod podigao odnosno spustio.

Ove prevodnice su ogromne – u prevodnicu Gvozdene kapije mogao bi da stane Titanik i da još ostane 130 metara slobodnog prostora. To je otprilike kao kada biste iza Titanika ostavili celo fudbalsko igralište.

Modernizacijom je životni vek prevodnica produžen za 30 do 40 godina i povećana je njihova pouzdanost.

„Povećanje obima rečnog saobraćaja i teretnog transporta Dunavom iziskivalo je unapređenja u brzini, bezbednosti i predvidivosti kretanja plovila, jer prevodnice godišnje opsluže preko 10 miliona tona tereta”, kaže Jovičić.

Mnoge zemlje prevoze robu Dunavom. Gotovo 80% ukupnog transporta Dunavom kroz Srbiju je međunarodan. Revitalizacijom prevodnica ovaj saobraćaj je poboljšan.

Znatno su smanjena kašnjenja u transportu, a povećana je bezbednost. Energetska efikasnost je poboljšana za 50%, što je dovelo do godišnje uštede električne energije od 400 MWh. Ta unapređenja su rezultat novih hidrauličkih pogonskih sistema, unapređenog osvetljenja i grejanja, kao i sistema za klimatizaciju.

Zahvaljujući modernizaciji, troškovi održavanja su smanjeni za 30%. Trajanje jednog postupka prolaska kroz prevodnicu skraćeno je za oko 25% kod obe prevodnice.

„Tokom protekle decenije, tehnologije automatizacije i digitalizacije u ovoj delatnosti pretrpele su dramatične promene u svetskim razmerama”, kaže Jovičić: „One su sada na raspolaganju i našim inženjerima”.

Nov sistem je jednostavniji za korišćenje i upravljanje.

„Znatno je unapređena vidljivost procesa prevođenja”, ističe Jovičić: „Mnogi procesi su automatizovani, što je drastično smanjilo obim posla operatera, a istovremeno povećalo bezbednost.”

Nove tehnologije, kao što su navigacioni radari, sistemi za praćenje pomorskog saobraćaja, video nadzor i rečni informacioni sistemi, pomažu kapetanima brodova u upravljanju i postavljanju plovila u pravilan položaj za ulazak u prevodnice, čime se skraćuje vreme čekanja.

„Zahvaljujući naprednoj grafici korisničkog interfejsa koji prikazuje uslove saobraćaja u realnom vremenu, zapovednici brodova imaju podršku tokom celog procesa prolaska kroz prevodnicu”, navodi Jovičić.

Još jedno od poboljšanja odnosi se na uklanjanje olupina nemačkih brodova blizu luke Prahovo, nedaleko nizvodno od prevodnica. Te olupine se nalaze u vodi od Drugog svetskog rata.

Za projekat uklanjanja olupina brodova, u julu 2024. godine dobijena su bespovratna sredstva u iznosu od 16,5 miliona evra od Evropske komisije, a iste godine i zajam od gotovo 14 miliona evra od Evropske investicione banke. Ovim projektom plovni put će postati bezbedniji, naročito u situaciji niskog vodostaja.