„Vidljivost novih tehnologija ključna je za uspeh na tržištu.”
Beograd je metropola u procvatu, ali se suočava i sa sve većim zagađenjem vazduha. Za grejanje domaćinstava i poslovnih prostora koriste se stotine hiljada kotlova na ugalj i naftu, a čestice koje oni ispuštaju svrstale su srpsku prestonicu među najzagađenije gradove u svetu.
Da bi rešili taj problem, naučnici iz Instituta Mihajlo Pupin razvili su prečistač vazduha koji pokreću dva sistema na čistu energiju. Prvi pretvara kinetičku u električnu energiju kada automobili prelaze preko posebne ploče postavljene u parking garaži. Drugi sistem proizvodi električnu energiju pomoću vetroturbina smeštenih na krovu. Prečistač koristi napredne vodene filtere za uklanjanje zagađujućih materija iz vazduha, a plan je da se ovi uređaji postave na različita mesta širom grada.
Smanjenje zagađenja u velikim urbanim područjima
„Kao naučnici, snažno smo posvećeni stvaranju praktičnih rešenja koja mogu doprineti boljoj budućnosti za sve ljude”, kaže Aleksandar Rodić, rukovodilac Centra za robotiku u Institutu i jedan od projektanata prečistača. „Zato smo razvili ad hoc tehničko rešenje usmereno na ublažavanje zagađenja u velikim urbanim područjima.”
Zagađenje u Beogradu pogoršava obližnja termoelektrana na ugalj koja pokriva gotovo polovinu potreba zemlje za električnom energijom. U gradu se nalazi i velik broj industrijskih postrojenja, a odlikuje ga i gust drumski saobraćaj. Zagađenje vazduha vodeći je uzrok smrtnosti, bolesti i respiratornih oboljenja u zemlji. Procenjuje se da u Srbiji svake godine oko 7000 ljudi oboli od raka pluća, uglavnom zbog pušenja i zagađenja vazduha.
Uklanjanje uzroka zagađenja vazduha u gradu iziskuje znatna dugoročna ulaganja u čistiju proizvodnju energije i ekološki prihvatljiviji drumski saobraćaj. Međutim, novi prečistač vazduha obezbeđuje momentalna unapređenja uz mnogo niže troškove, kaže Rodić. „Ta rešenja su takođe skalabilna, što omogućava njihovu primenu u celom regionu i šire”, kaže on.
Prečistač je podržan inicijativom „EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Dobio je tehničku i finansijsku pomoć od Evropske unije, uz dodatno finansiranje od vlada Švedske, Švajcarske i Srbije. Inicijativu sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije, u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom. EIB pruža tehničku pomoć bankama i preduzećima za mnoge zelene inovacije poput ove.
U okviru inicijative „Zelena agenda”, za prečistač vazduha je dodeljena podrška Evropske unije u iznosu od 44.000 evra za izgradnju pilot sistema za filtraciju u tržnom centru „Ušće” u Beogradu. Sistem uključuje dva prečistača vazduha i uređaje koji koriste vetar i kinetičku energiju za proizvodnju zelene električne energije kojom se napajaju sistemi za filtraciju.
©David Mićić/UNDP Srbija
Smanjenje štetnih materija za 50%
Da bi prečistio vazduh, aspirator unutar uređaja uvlači zagađeni vazduh u komoru, a potom vodeni filter pomoću vlažnih diskova hvata čvrste čestice. Čestice se potom odvode u poseban rezervoar. Prema Rodićevim rečima, prečistač smanjuje koncentraciju štetnih materija za 50% u krugu od 10–15 metara.
„Uređaj za filtriranje je povezan na bežičnu komunikacionu mrežu, a zahvaljujući senzorima zagađenosti, prečistači se mogu uključiti i isključiti u zavisnosti od broja ljudi na datoj lokaciji”, kaže on.
Sistem može da prečišćava vazduh na stajalištima javnog prevoza, na ulazima u škole, bolnice, tržne centre i javna parkirališta. Na hiljade prometnih lokacija u Beogradu moglo bi imati koristi od smanjenog zagađenja vazduha. Budući da Institut nema sopstvena proizvodna postrojenja, u potrazi je za načinima da omasovi proizvodnju u Srbiji i širom Evrope.
„Vidljivost novih tehnologija ključna je za uspeh na tržištu”, navodi Rodić. „Tražimo partnere i pregovaramo sa kompanijama koje posluju na domaćem i međunarodnim tržištima, a koje bi mogle uključiti naš inovativni sistem u svoju ponudu.”
Sprovođenje zelenih ideja u delo
Kada je reč o značaju inicijativa poput „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, Rodić stavlja akcenat na solidarnost kao glavnu pokretačku snagu širom evropskog kontinenta.
„Nijedna zemlja se ne može posmatrati izolovano, jer pripadamo zajedničkom prostoru”, kaže on. „Od ključnog je značaja da svi poštujemo napredne ekološke standarde i da se uzajamno podržavamo kako bismo obezbedili bolje uslove života za sve.”
Evropska investiciona banka pruža savetodavnu podršku u okviru inicijative „Zelena agenda”, pomažući finansijskim institucijama i preduzećima da prepoznaju i razviju projekte kao što je uređaj za filtriranje vazduha.
„Tehnička pomoć poput one koju pruža EIB u okviru inicijative ’EU za Zelenu agendu u Srbiji’ pretvara ideje u uticajne projekte”, kaže Izabel van Grunderbek, rukovodilac savetodavne jedinice u Evropskoj investicionoj banci. „Za ovu inicijativu pomažemo u definisanju predloga projekata, vodimo računa da su oni u skladu sa zahtevima banaka i dovoljno privlačni zajmodavcima. Premošćujemo jaz između zelenih ideja i praktičnih projekata.”
70 godina inovacija
Institut Mihajlo Pupin radi na nekoliko projekata u vezi sa obnovljivom energijom, prečišćavanjem vode i hidroelektranama. Ima oko 500 zaposlenih i 70-godišnju istoriju istraživačkih projekata u oblasti elektronike, automatizacije, telekomunikacija i transporta. Više od 90% prihoda ostvaruje prenosom svojih tehnologija, proizvoda i usluga industriji i javnom sektoru.
Rodićeva laboratorija trenutno radi na projektu za izgradnju postrojenja za kogeneraciju koje bi snabdevalo zajednice električnom energijom i toplotom. „Smatram da će ovaj uređaj predstavljati značajan korak ka ostvarenju krajnjeg cilja u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora Srbije”, kaže on.
